bIOGRAFIJA

Мирољуб Петровић је рођен 22.02.1965. у Оџацима, Србија. Завршио је геологију, смер палеонтологија, на Универзитету у Београду и медицину на “International Institute for Original Medicine” у Америци. Докторирао је филозофију са похвалама (cum laude) на Универзитету Александар Јоан Куза у Јашију, Румунија, на тему повезивања науке и религије.

Мирољуб Петровић је оснивач и директор Центра за природњачке студије у Београду и Америци, и Института за природну медицину. Један је од оснивача Центра за антрополошке студије у Београду који се бави проблемом секти. Потпредседник је Српског светосавског покрета и Школе гусала Сандић из Београда.

Мирољуб Петровић је директни потомак највећег српског јунака из Црне Горе кучког војводе Радоње Петровића, гувернера свих Брда, оца “егзарха трона српског” нишког архимандрита Григорија Дрекаловића од Кастриотовића. Такође, директни је потомак највећег српског јунака 15. века Ђурађа Кастриота Скендербега. Родослов Мирољуба Петровића може се погледати на следецем линку.

Мирољуб Петровић је ожењен и има троје деце.

Прогон од стране еволуциониста. У пролеће 2000. године београдска телевизија “Палма” је емитовала серијал научних емисија са Мирољубом Петровићем под називом “Чудеса стварања”. У том серијалу Мирољуб Петровић је изнео научне чињенице који потврђују библијски извештај о Стварању света, и оспоравају Дарвинову хипотезу еволуције (серијал се може погледати на линку овде). У јуну исте године Наставно веће смера за палеонтологију Рударско-геолошког факултета у Београду је покренуло иницијативу да се Мирољубу Петровићу онемогући стицање звања магистра науке због његовог наводног “негирања научности геолошких дисциплина”, и негирања “еволуционизма као опште прихваћеног научног погледа на тумачење развоја органског света и Земље у целини”. Записник са ове седнице може се у целости прочитати овде.

Научно-наставно веће Рударско-геолошког факултета није имало правни механизам да спречи Мирољуба Петровића да одбрани магистарски рад, који је он у то време припремио за одбрану, па је донело одлуку да се “поново преиспита научна оправданост магистарске тезе” коју ради Мирољуб Петровић. Две године раније, исто научно-наставно веће је одобрило Мирољубу Петровићу да ради магистарску тезу под називом “Доњо-јурске шкољке Старе планине”, а сада је покренуло поступак да се “поново преиспита научна оправданост те тезе” и на тај начин створи механизам да се онемогући Мирољубу Петровићу да одбрани већ припремљен магистарски рад. По закону, комисија је требала у року од 45 дана да преиспита научну оправданост магистарске тезе, али она се никада није састала и на тај начин је Мирољубу Петровићу онемогућено да одбрани магистарски рад. Мирољуб Петровић је о овоме писменим путем обавестио министра просвете Гашу Кнежевића, али није добио одговор.

Мирољуб Петровић је завршио геологију први у генерацији са просеком оцена 8,06 и приликом уписа на магистарске студије био је примљен као самофинасирајући студент, пошто су студенти са већим просеком оцена, али са много дужим временом студирања, примљени на магистарске студије на рачун буџета. Мирољуб Петровић је тако платио комплетне магистарске студије. У разговору са тадашњим деканом др Ђорђем Михајловићем речено му је да “новац не може да му буде враћен јер је потрошен на извођење наставе”, и да “факултет има начин како да се брани ако Мирољуб Петровић подигне судску тужбу против факултета”. На савет свог адвоката, Мирољуб Петровић је прекинуо комуникацију са Рударско-геолошким факултетом и завршио студије у иностранству.